
Istorijski periodi, nebeski ritmovi, zvezdane karakteristike, putanje zvezda, ljudski život i materijalna stanja formirali su jednu celinu koja je povezana odnosima merenim prema zabeleženim pravilnostima nebeskih pojava. Pojam „kosmički sklad“ podrazumevao je pravilan odnos između visokog i niskog (neba i zemlje).
Ono što je posebno interesantno je da su u svim drevnim mesopotamijskim civilizacijama postojali sveštenici posebne klase –tzv. „sveštenici proroci“ koji ne samo da su se bavili izučavanjem i tumačenjem znamenja i snova, već i proricanjem na osnovu tačnog poznavanja kretanja planeta. Na osnovu ovih kretnji određenih nebeskih tela oni su mogli predvideti dobre ili loše događaje u nečijem životu. Međutim, samo su vladari i aristokratija imali tu privilegiju da čuju predviđanja.
U drevnoj Mesopotamiji sazidana je hram kula u obliku terasaste piramide, na sedam spratova različitih boja. Vavilonci su je zvali Zigurat, a ona je simbolizovala hijerarhijska područja koja povezuju nebeski svod sa kulom. Iz vrha te kule posmatralo se nebo i kretanje zvezda. Oni su ti kojima dugujemo podelu kalendara na mesece, dane i sate.